Hipertenzija predstavlja stanje povišenog krvnog pritiska u arterijama.
Krvni pritisak je određen dvema vrednostima. Sistolni ili gornji pritisak predstavlja maksimalni pritisak koji nastaje kada krv ispunjava arterije, tj. kada srce pumpa krv, dok se donji ili dijastolni javlja kada se srce odmara između 2 otkucaja, odnosno kada se arterija opušta, a srce puni krvlju.
Prema definiciji, hipertenzija se odnosi na vrednosti sistolnog pritiska veće od 140 mm/Hg i dijastolnog pritiska veće od 90 mm/Hg.
Povišeni krvni pritisak je široko rasprostranjen zdravstveni problem. Istraživanja pokazuju da 30 odsto opšte populacije ima hipertenziju, a u našoj zemlji se sa njom suočava oko 25 odsto stanovnika, pri čemu je češća u urbanim sredinama. Imajući ovo u vidu ne čudi što je hipertenzija opisana kao „masovna nezarazna bolest“.
Prema pokretačima, hipertenzija se deli u 2 grupe.
Primarna ili esencijalna hipertenzija javlja se u čak 95 odsto slučajeva. Tačan uzrok nije otkriven, te se kao pokretač najčešće navodi genetika. Naime, postoje ljudi koji, usled mutacije gena ili genetskih abnormalnosti nasleđenih od roditelja, imaju predispoziju za povišen krvni pritisak. Fizičke promene na nekim organima usled starenja, takođe, se smatraju potencijalnim uzročnicima. Svakako, ne treba zanemariti ni životne navike. Nedostatak fizičke aktivnosti, nezdava ishrana, posebno prekomerno konzumiranje soli i namirnica lišenih biljnih vlakana, vitamina i mineralna, kao i pušenje i alkohol mogu da dovedu do problema.
Sekundarna hipertenzija se razvija brzo i ređe se javlja. Posledica je drugih bolesti. Bolesti bubrega, srčane mane, opstruktivna apnea u snu, problemi u radu štitne žlezde, problemi sa nadbubrežnom žlezdom, endokrini tumori – najčešći su izazivači ove vrste hipertenzije. Mada se ona može javiti i u trudnoći i kao neželjeni efekat pojedinih lekova.
Hipertenzija često ne daje jasne simptome, te osoba otkriva da ima problem tek kada nastupe ozbiljne komplikacije. Zbog toga je lekari nazivaju podmuklom bolešću. Nije redak slučaj da visok krvni pritisak bude prisutan godinama bez ikakvih simptoma.
Ipak, ako se jave simptomi to su najčešće glavobolje (naročito u potiljačnom predelu), nesvestica, vrtoglavice, problemi sa vidom, zujanje u ušima. Zatim, krv u mokraći, krvarenje iz nosa, nestabilnost pri hodu, bol u grudima i nedostatak vazduha.
Hipertenziju ne treba olako shvatiti, jer je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu. Napada, pre svega, srce, oči, bubrege i krvni sudovi, povećavajući rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući srčani udar i moždani udar.
Da bi se sprečile teške bolesti preporučuje se redovni pregled kardiologa, naročito starijim osobama, kao i onima koje spadaju u rizičnu grupu – gojazni, osobe sa istorijom srčanih bolesti u porodici… Pregled je obavezan kod pacijenata koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i bolesti štitne žlezde.
Pored fizičkog pregleda lekara specijaliste, pregled obuhvata i EKG, ultrazvuk srca, holter krvnog pritiska, kolor dopler krvnih sudova i laboratorije analize.
Redovni pregledi su ključ za blagovremeno otkrivanje povišenog krvnog pritiska i sprečavanje posledica nelečene hipertenzije, zato još danas posetite polikliniku Pekić. Naš tim lekara čine eminentni kardiolozi sa višegodišnjim iskustvom u dijagnozi i lečenju.
