Operacija bruha je jedna od najčešći intervencija opšte hirurgije.
Bruh ili kila predstavlja stanje kod kog unutrašnji organ, creva ili masno tkivo prolaze kroz oslabljeni segment mišićnog tkiva. Stručno se naziva hernija. Ime potiče od grčke reči „hernios“, što u prevodu znači „ispupčenje, izbočina“, tako da sam naziv opisuje problem.
Kila je poznata od davnina. Njene simptome su naveli još stari Egipćani 1500. godine pre Nove ere na Ebersovom papirus. Detaljniji opis dao je Galen u 2. veku pre Nove ere. Ovaj rimski lekar ne samo da je precizirao patološku osnovu kile, već je prvi dao i predlog lečenja. Upravo je njegova tehnika važila za zlatni standard koji se primenjivao vekovima.
Značajni pomak desio se u 16. veku. Napredovanjem anatomije ljudskog tela hirurzi su počeli da izrađuju fine instrumente za precizniji rad. Nažalost, operacija bruha u to doba imala je visoku stopu smrtnosti. Tek u 19. veku precizno je postavljena definicija kile. Da bi početkom 20. veka zahvaljujući italijanskom hirurgu Eduardu Baziniju uvedena revolucionarna hirurška metoda zbrinjavanja kile.
Kila nastaje usled povećanja unutrašnjeg pritiska koji se javlja zbog jakih fizičkih napora, napinjanja kod opstipacije, pa i jakog i dugog kašlja. Formira se na mestima gde postoji prirodna ili stečena slabost, kao što su prepone, oko pupka ili na mestu ranijeg operativnog zahvata. Na osnovu toga postoje i više vrsta hernija.
Najraspotranjeniji je preponaski bruh (Ingvinalna hernija). Obuhvata čak 75 odsto slučajeva. Češće se javlja kod muškaraca. Prema statistčkim podacima oko 7 odsto muške populacije ima ovaj problem. Kao što i sam naziva kaže, nalazi se u preponama, a prepoznaje se kao izbočina koja se pojavljuje pri naporu, kašlju, smehu ili u uspravnom položaju.
Za razliku od preponske, butna (femoralna) kila se u većini slučajeva javlja kod žena starijih od 65 godina. Nalazi se u nižem predelu prepona ili visoko u natkolenicama, a manifestuje se kao malo bolno ispupčenje. Ova vrsta kile često dovodi do uklještenja, koje zahteva hitnu intervenciju. Zato se nakon dijagnostifikovanja preporučuje operacija u što kraćem periodu kako bi se izbegle opasne posledice.
Pupčana kila (Umbilikalna hernija) se razvija na gornjoj strani pupka. Manje su bolne i spadaju u opasnije, dok veće stvaraju, pre svega, estetski problem. Dijabetes i gojaznost povećavaju rizik od njihovog nastanka.
Epigastrična je najmanjih dimenzija i uglavno nije bolna. Smeštena je na središnjoj liniji trbuha, između pupka i grudne kosti. Dok je ventralna kila (Inciziona hernija) izazvana ranijom operacijom trbuha. Odnosno hirurškom intervencijom debelog creva, želuca, jetre, pankreasa, aneurizme aorte… Formira se u predelu reza.
Kila se može javiti i u unutrašnjasti trbušne duplje. Najčešće je u pitanju želudačna (hiatus) hernija. Nastaje kada želudac jednim delom, kroz prošireni otvor na dijafragmi, prelazi u grudnu duplju.
Bruh nema tendenciju spontanog samoizlečenja. Naprotiv, vremenom se povećava, dovodeći do ozbiljnih komplikacija. Što znači da je operacija jedino rešenje. Preporučuje se čak i slučaju da ne izaziva tegobe.
Operacija bruha može biti klasična i laparoskopska. Kod klasične procedure pravi se otvoreni rez. Dok se laparoskopska zasniva na 4 do 5 manjih rezova. Prilikom obe intervencije ugrađuje se tzv. mrežica koja je napravljena od specijalnog biomaterijala. Ona ima ulogu svojevrsne brane kojom se sprečava ponovno izmeštanje. Na taj način je recidiv sveden na minimum, te se kila vraća samo kod 0,5 odsto operisanih pacijenata.
Mrežice su različitih dimenzija, a upotreba zavisi od veličine i tipa kile. Pri čemu se uvek postavlja veća mrežica od kilnog otvora.
Laparoskopska operacija bruha spada u minimalno invazivnu hirurgiju. Krvarenje je znatno manje tokom procedure, te rana brže zarasta. Takođe, brže se uspostavlja normalno funkcionisanje creva. Samim tim i je period oporavka znatno kraći. I u pogledu estetike je prihvatljivija, jer su rezovi manji, te su ožiljci neprimetni.
Imajući ovo u vidu laparoskopska intervencija se češće primenjuje. Klasična operacija bruha se izvodi obično kod gojaznih pacijenata, kao i u slučaju loše vizuelizacije.
Iako se operacija bruha smatra rutinskom, njen uspeh zavisi od stručnosti hirurga. Zato poverite rešavanje ovog problema timu iskusnih hirurga poliklinike Pekić.
Za čitavu proceduru, uključujući i prevoz do Novog Sada, izdvojićete znatno manje novca u odnosu na isti zahvat u prestonici, a biće vam potrebno manje od jednog sata vremena da stignete do nas.
