Insulinska rezistencija je stanje izmenjenog metabolizma pri kojem su ćelije organizma izgubile osetljivost za insulin zbog čega su potrebne velike količine ovog hormona da bi se očuvao normalan nivo šećera u krvi. Dakle, insulinska rezistencija sama po sebi nije bolest, ali potencijalno može da dovede do povećanja nivoa šećera u krvi.
Ovo stanje po pravilu ne stvara nikakve tegobe i zato često ostaje neprepoznato. Javlja se najčešće kod gojaznih osoba, ali i u drugim stanjima kao što su sindom policističnih jajnika, masna jetra, povišen krvni pritisak, kardiovaskularna obolenja, i jedna je od karika metaboličkog sindroma.
Možemo je proveriti određivanjem HOMA IR indeksa koji se izračunava na osnovu vrednosti nivoa šećera i insulina u krvi natašte. Dopunska ispitivanja mogu uključiti i sprovođenje 2h/75g OGTT (oralni glukoza tolerans test, test opterećenja sa 75g glukoze) sa uzorkovanjem glikemije i insulinemije u 0.min., 60.min. i 120.min, kojim se može ustanoviti do koje mere je izražena insulinska rezistencija, i da li je dovela do poremećaja nivoa šećera u krvi tj. da li je došlo do razvoja predijabetesa ili čak dijabetesa tip 2.
Ukoliko se otkrije na vreme, moguće je sprovesti preventivne mere kojim se sprečava dalje napredovanje ovog stanja i nastanak šećerne bolesti.
Problem insulinske rezistencije se može rešiti korekcijom njenih uzroka, a to su prvenstveno pravilan način ishrane, redovna fizička aktivnost, redukcija telesne težine kod gojaznih, kao i primenom metformina.
Reagujte na vreme
