U pitanju je u osnovi autoimuno oboljenje. Osnovni zadatak imunološkog sistema je da naš organizam brani od svega što nam je strano (bakterije, virusi, gljivice…), pri tome ne oštećujući sopstevene ćelije. Međutim, ponekad se dešava to da naš imunološki sistem pojedine ćelije ili neke njihove delove ne prepoznaje kao sopstvene, već kao strane, i samim tim ih napada izazivajući upalu. Ovako nastaju autoimuna oboljenja. Takva reakcija imunološkog sistema dovodi do oštećenja organa, a u ovom slučaju to je štitasta žlezda, dakle – hronična autoimuna upala štitaste žlezde.
Ovo zavisi od intenziteta upalnog procesa i dužine njegovog trajanja. Ukoliko je upala blagog intenziteta, može se desiti da se funkcija žlezde nikada ne poremeti. Međutim, ukoliko je upalni proces intenzivan, velika je verovatnoća da će ubrzo doći do smanjenja funkcije žlezde i do pojave simptoma.
U početnim fazama oboljenja, funkcija žlezde je još uvek očuvana tako da bolest po pravilu ne daje nikakve simptome. Kasnije, zbog progresivnog oštećenja tkiva, dolazi do pojave smanjene funkcije štitaste žlezde (hipotireoze) i do pojave simptoma kao što su: umor, pospanost, zimogrožljivost, suvoća kože, opadanje kose, porast telesne težine i oticanje.
Hashimoto tireoiditis sam po sebi ne zahteva terapiju. Upalni proces se u manjoj meri može ublažiti primenom selena i mio-inozitola. Ukoliko dođe do pojave hipotireoze, primenjuje se supstituciona terapija levotiroksinom. Dakle, nadomešta se nedostatak hormona štitaste žlezde. Kada se uvodi lek i u kolikoj dozi, određuje Vaš lekar internista-endokrinolog.
Ne. Upalni proces prati Vaš lekar, te ukoliko se na periodičnim kontrolama hormonskog statusa uoči slabljenje funkcije, započinje se terapija hormonom levotiroksinom. Periodično je potrebno uraditi i ultrazvuk štitaste žlezde.
Ne brinite, ali se kontrolišite.
