Šlog

Jedna od tri najcešce bolesti savremenog coveka je, pored bolesti srca i malignih bolesti, moždani udar. Prema podacima Svetske zdravtsvene organizacije ovo oboljenje je na trecem mestu uzroka smrtnosti. Prouzrokuje i tešku invalidnost i ima veliki socioekonomski znacaj – od dva do 20 odsto bolesnika je u stanju da nastavi svoj raniji posao. Uglavnom, pogadja starije osobe, ali je trecina obolelih mladja od 65 godina, a starosna granica se na zalost pomera ka mladjem dobu. Prosecna dužina života nakon moždanog udara je . bez obzira na tip bolesti i starost bolesnika , oko 4 godine.?

Moždani udar (kap ili šlog) nastaje obicno u trenutku kada drugim organima treba veca kolicina krvi, usled cega ostatak nije dovoljan da ishrani mozak. Tako je, na primer, trbušnim organima posle obilnih obeda potrebno mnogo više krvi da bi svarili hranu, usled cega dolazi do smanjenja kolicine krvi u sudovima , do pada krvnog pritiska i drugih promena, te i pojedini delovi mozga ostaju bez dovoljne kolicine krvi. Nije slucajno da zbog toga veliki broj moždanih kapi i nestaje za vreme raznih slavlja i svecanosti, kada se preteruje u jelu i picu. (Savet: Jedite uzmereno i nikad do tacke zadovoljstva!) Posebno su meseci - decembar, januar i jul na crnoj listi po braju moždanih udara.

Hiljade ljudi doživi mali moždani udar a da uopšte toga nisu svesni.Važno je prepoznati upozoravajuce predznake,zato što oni kod jedne trecine pacijenata zaista prethode pravom moždanom udaru i blagovremeno poceti sa lecenjem.

 

KOLIKO SE ZNA O ŠLOGU?

Prema Galupovom izveštaju o informisanosti javnosti o moždanom udaru u razvijanim zemljama, 38 odsto stanovnika starijih od 50 godina ne zna gde se šlog odigravau telu (otežan govor –pa misle da je šlog udario u jezik, slabost ruke –šlog je bio u ruci) dok 19 odsto stanovnika ne zna ni elementarne postupke u prevenciji moždanog udara. Samo tri odsto može da odredi da su imali mali šlog ?, odnosno tranzitorni ishemijski atak,(TIA) a vecina nije u stanju da prepozna simptome kao što su –gubitak vida na jedno ili oba oka, gubitak ravnoteže, otežan govor, slabost ili utrnulost ekstremiteta – kao deo klinickog spektra ishemije mozga....

-Pacijenti, pa cak i lekari, cesto pogrešno tumace upozoravajuce simptome: spavao je na ruci te mu je utrnula. Mucinu i povracanje koji se cesto javljaju kod krvarenja u mozgu tumace,recimo,gastroenteritis, a glavobolju kao trenutno povišeni krvni pritisak.Bitno je prepoznati predznake,zato što oni kod jedne trecine pacijenata zaista prethode pravom moždanom udaru,a mogucnosti lecenja su bolje ako se bolest prepozna blagovremeno.Da bi se neblagovremeno obracanje lekaru zbog takvih i slicnih i slicnih tegoba smanjilo,potrebna je edukacija stanovništva i lekara opšte prakse o prepoznavanju simptoma moždanog udara.Isto tako,važna je i organizacija hitnog transporta bolesnika,obezbedenje brže trijaže,racionalni tretman u cerebrovaskularnoj jedinici,upoznavanje i uvodenje dokaznih interventnih terapija i obezbedenje medicinske rehabilitacije.

ULTRAZVUCNA DIJAGNOSTIKA

Zacetnik ove metode koja se obavlja od 1979 na Institutu za neurologiju u Novom Sadu je prof.dr Milorad Žikic.Godišnje se,danas,obavi preko 5000 ultrazvucnih pregleda,u kabinetu za ultrazvucnu neurodijagnostiku.Aparat za transkranijalni dopler

koristi se od 1990.god.Dijagnostika obuhvata dopler karotida,transkranijalni dopler verterobazilarnog sliva i glave.

 

-Ultrazvucna dopler sonografija predstavlja nezaobilaznu metodu u savremenim dijagnostickim procedurama.Metodom dopler ultrasonografije moguce je dijagnostikovati funkcionalne promene na krvnim sudovima vrata,u kojima se nalazi i najveci broj oštecenja( 30 odsto svih ishemicnih moždanih udara su posledica bolesti velikih krvnih sudova vrata i glave,a 10 odsto svih moždanih udara je posledica potpunog zacepljenja velikih krvnih sudova vrata).Pregled ovom metodom nije bolan,lagodan je i za bolesnika i za lekara.Neškodljiv je i po potrebi se može ponavljati više puta.Pouzdan je i predstavlja osnovnu metodu kojom se odabiraju bolesnici za dalja ispitivanja moždanog krvotoka,kod kojih se sumnja na suženje krvnih sudova vrata.Oni se upucuju na dupleks skener karotida –metodu koja pored spektralne analize krvotoka ima i mogucnost vizuelizacije krvnog suda i njegovog suženja.

Metodom transkranijalnog doplera ispituje se moždana cirkulacija,odnosno arterije vertebrobazilarnog sliva i velike arterije baze mozga.Metoda se pre svega koristi kod promena i poremecaja cirkulacije u moždanim arterijama.Najveci znacaj ova metoda ima u proceni kolateralnog krvotoka nakon zacepljenja karotidne arterije,u dijagnostici zacepljenja moždanih krvnihsudova,u pracenju grca krvnih sudova nakon krvarenja u mozgu, i u otkrivanju proširenja i promena na krvnim sudovima.

Na hiljade ljudi doživi mali moždani udar a da toga ne budu svesni.Razlog je to što simptomi,u rasponu od malih,gotovo neprimetnih-recimo,nespretnosti,do otežanog govora i slabosti na jednoj strani tela-cesto ne traju ni pet minuta,a kada nestanu,na njih se brzo zaboravi.Ipak,ovakvi simptomi ne smeju se zanemariti,jer je,,mali moždani udar,,(TIA) prolazni nedostatak prokrvljenosti dela mozga,nacin na koji telo govori da verovatno postoji opasnost od pojave jaceg,pravog moždanog udara.

-Prema dinamici-moždani udar može da bude:tranzitorni ishemijski atak (TIA) kod kojeg se simptomi povlace u toku 24 sata,reverzibilni ishemijski neurološki deficit(RIND)koji traje duže od 24 sata a krace od tri nedelje, i potpuni moždani udar-ako dode do povlacenja,ono nastupa tek nakon tri nedelje(to je šlog).

-Zatim,prema tipu osnovnog poremecaja,moždani udar može biti ishemicni(usled nedovoljne prokrvljenosti) i hemoragicni (usled krvarenja).Prema mehanizmu nastanka ishemije,kažemo da moždani udar može biti tromboticki,embolicki i lakunarni.

-Osnovni postupci u dijagnostici ishemicnog moždanog udara su klinicki pregled,ultrazucni pregled arterija vrata i mozga,CT mozga(skener glave),EKG i kardiološki pregled,laboratorijske analize,FOU,EEG...Posledice ove bolesti su da se 25 odsto bolesnika potpuno oporavi od moždanog udara,55 odsto su u razlicitoj meri onesposobljeni,a 20 odsto,na žalost,umire u toku tri meseca.Invalidnost,odnosno onesposobljenost,kod trecine bolesnika je u obliku lakšeg funkcionalnog nedostatka,kod trecine bolesnika u obliku srednje teške onesposobljenosti,a kod trecine je težak invaliditet.

 

ZNACI UPOZORENJA

-slabost ruke ili/i noge,nepravilnost hoda,

-otežan i nerazumljiv govor,gubitak moci govora,

-gubitak vida na istostranom oku,pojava dvoslika,

-gubitak osecaja,utrnulost udova ili /i polovine lica,

-pometnja,slabost,vrtoglavica,otežano gutanje.

 

PREVENCIJA

MOŽDANOG UDARA

-kontrola povišenog krvnog pritiska,više od 50 odsto bolesnika

sa hemoragicnim moždanim udarom ima hipertenziju

-promena nacina života,prestanak pušenja,smanjenje telesne težine,

fizicka aktivnost:svakodnevno 30 minuta brzog hoda

-sniženje povišenih masti u krvi

-hiruško lecenje karotidne stenoze

 

HIPOKRATOVA IZREKA

Prvi opis moždanog udara potice od Hipokrata.On je rec apopleksija upotrebio da bi opisao udar koji pogada svest i cula.Smatrao je to stanje prevashodno oboljenjem mozga.Zapazio je da,pored poremecaja stanja svesti,kod apopleksije dolazi do oduzetosti,te da je vreme od pojave moždanog udara do smrti najcešce od tri do pet dana,a ako oboleli preživi nedelju dana,njegovi izgledi da ostane u životu-bili su znatni.Poznata je Hipokratova izreka-Nemoguce je izleciti težak moždani udar,a teško je izleciti i blag.Na taj nacin je genije anticke medicine u jednoj receniciukazao na cinjenice koje umnogome važe i danas.

 

Konsultant Poliklinike Pekic
Dr Branka Vitic
Neuropsihijatar Instituta za neurologiju
Klinickog centra Novi Sad

 

Najnovije na sajtu

Popularno