Karakteristike bolesti kardiovaskularnog sistema kod dece

I . ŠUM NA SRCU

Šum na srcu kod dece je relativno česta pojava. Odavno je poznato da oko 30-70 % zdrave dece u nekom periodu odrastanja imaju šum na srcu. Srčani šumovi su u stvari čujne vibracije koje se stvaraju turbulentnim protokom krvi a čuju se auskulatorno u predelu srca.

U procenjivanju intenziteta šumova koristi se Levinova skala od šest stepeni. Šumovi intenziteta od 1 do 3 stepena su najčešće neorganske etiologije dok šumovi intenziteta od 3-6 stepeni su najčešće prouzrokovani organskim promenama na srcu. Mada su česte i srčane mane sa šumom I-III stepena.
Za grublju orijentaciju dovoljno je znati sledeće:

 

I stepen šuma

teško se čuje

čuje se samo u kada se zaustavi disanje, retko ga čuju pedijatri

II stepen šuma

dobro se čuje

i kroz disajni šum

III stepen šuma

osrednje glasan

sumnja na urođenu srčanu manu

IV stepen šuma

vrlo glasan

urođena srčana mana

V stepen šuma

izuzetno glasan

urođena srčana mana

VI stepen šuma

čuje se jako glasno i bez stetoskopa

urođena srčana mana

DETE KOJE IMA  ŠUM NA SRCU TREBA DA  PREGLEDA  DEČIJI KARDIOLOG.

PREGLED SRCA I KRVNIH SUDOVA

1.    Anamneza
2.    Fizikalni pregled
3.    EKG
4.    EHOKARDIOGARSFKI  PREGELD- ultrazvuk srca

Priroda šuma se određuje na osnovu ultrazvučnog nalaza ( ehokardiografskog nalaza )

SRČANI ŠUMOVI SE  DELE NA:

1.    ORGANSKI ŠUMOVI –UROĐENE SRČANE MANE   su prouzrokovane  organskim promenama na srčanim ušćima, njihovim zaliscima ili nekim delovima srca. Uglavnom su vrlo intenzivni ( od 3.do 6. stepena ) I  zastupljeni su oko 3-5%
Deca sa urođenom srčanom manom moraju se detaljno ispitati.

a.    Jedan broj urođenih srčanih mana može "proći" spontano (ne zahteva hirurško lečenje),
b.    Druge srčane mane zahtevaju operaciju, posle koje mogu da vode relativno normalan život (takvih je najviše)
c.    Treća grupa su veoma teške urođene srčane mane, zahtevaju nekoliko operacija, sa neizvesnim rezultatom (na sreću, takvih je najmanji broj).
•    Deca sa urođenim srčanim manama se obavezno redovno kardiološki kontrolišu
( na 3, 6, 12 meseci) u zavisnosti  od težine  urođene mane.

2.    AKCIDENTALNI ŠUMOVI – su šumovi koji se čuju u predsrčanom predelu, ne postoje organske promene na srčanim ušćima, njihovim zaliscima, niti drugim delovima srca. Blagog su intenziteta ( 1. do 3. stepena). Povremeno se javljaju, menjaju intenzitet pri promeni položaja tela. Zastupljeni su u oko 30-70% zdrave dece.
•    Kod akcidentalnog šuma  ehokradiografski nalaz je uredan. Kardiološke kontrole su povremene, na  1-2 godine .

3.    FUNKCIONALNE ŠUMOVE – javljaju se kod ne srčanih oboljenja , kao što su povišena temperatura, anemija kao i neka endokrina oboljenja.
•    Kod funkcionalnog  šuma  ehokradiografski nalaz je uredan.
•    Kardiološke kontrole su  povremene do nestanka šuma.
Često i nakon svih pregleda nije moguće isključiti organsku promenu na srcu, te je potrebno ovu decu godinama redovno  kardiološki kontrolisati.
Vrlo su česte greške roditelja ( ili pak baka i deka) kada svoje dete odvedu kod svog odraslog kardiologa. Tokom rasta deteta svaki period ima određene karakteristike tako da se EKG, RTG srca i ultrazvuk razlikuju u pojedinim segmentima u zavisnosti od uzrasta deteta. Tako da su neke stvari kod dece normalno pojava , a to kod odraslih je znak nekog oboljenja.

II.POREMEĆAJI SRAČANOG RITAMA KOD DECE

ZA BRZU ORJENTACIJU
Normalne vrednosti pulsa
adolescenti                60–100/min                           
deca                    120–140/min
sportisti                   < 50/ min

Poremećaji ritma i poremećaji  sprovođenja:
1.    Respiratorna aritmija je fiziološka pojava kod dece
2.    Većina poremećaja ritma (tahikardije,bradikardije, ekstrasistole ili poremećaji sprovođenja) kod dece su srećom bez patološkog supstrata.
3.     Neki  poremećaji ritma  mogu biti posledica  ozbiljnijeg oboljenje te se moraju detaljno ispitati po predviđenom protokolu uz  obavezan:
•    24h Holter monitorting EKG
•    i test opterećenja
Naporom mogu biti izazvane ventrikularne ekstrasistole koje mogu dovesti  do  ozbiljnih poremećaja ritma pa čak i smrti.
Dete treba  detaljno kardiološki ispititati kod:
• Preteranog zamaranja
• Vrtoglavice, sinkope u naporu
• Bola u grudima u naporu
• Nedostataka vazduha u naporu

III. KRVNI PRITISAK
Promene krvnog pritiska  su povezane sa nekoliko srčanih oboljenja. Na nivo krvnog pritiska utiče niz faktora, od emotivnih do fizikohemijskih i organskih.
Krvni pritisak se meri u stanju mirovanja ili pod opterećenjem (fizičkim radom).

HIPERTENZIJA KOD  DECE I ADOLESCENTA
uzrast- godine                       arterijska tenzija (mmHg)
6 - 9 god.                        više od 120/75
10 – 13 god.                    više od 130/85
14 – 19 god.                    više od 140/90               

Za dijagnostiku je potrebno uraditi i 24h holter monitoring krvnog pritiska.

 

Najnovije na sajtu

Popularno

Array